Osnove knjigovodstva

Novac je sredstvo. Imajte to uvek na umu ukoliko želite da saznate tajne novca i njegovog toka. Novac nije sreća. Sa novcem možemo mnogo toga u životu, a i apsolutno ništa. Novac uvek mora da ima svoju namenu, jer kao takav je izmišljen. On je namenjen za poslovanje odnosno za biznis i svaka drugačija njegova namena je isključivo čovekov hir.  Stoga moramo priznati da je novac isključivo samo sredstvo za rad i niša više od toga.

Kako bi uopšte mogli da započnemo na koji način funkcioniše knjigovodstvo, ovo je prvi korak, a to je da se upoznamo sa pojmom novca. Novac je veoma zanimljivo sredstvo pomoću kojeg kupujemo svašta u našem životu, pa zato moramo prethodno dobro da porazmislimo da li je to baš ono što mi želimo da uradimo.

Prvi korak u knjigovodstvo je da se zna namena novca i njegva upotreba!

Ovako izgleda prvi korak: “Pre nego što kreneš da trošiš novac, razmisli u šta ga trošiš!”

Verovatno nije u potpunosti jasno šta to predstvalja, pa evo i primera:

Već smo rekli da je novac sredstvo koje isključivo služi za biznis, a ukoliko mi sav novac trošimo na život i njegove blagodeti, on se nikad tako neće moći  umnožiti. Stoga razmišljajte kako da ga umnožavate, a posle te ispunjene misije mislite o njegovom troškarenju.

Većina ljudi pre nego što krenu da uče knjigovodstvo imaju problem da shvate šta se zapravo knjiži i na koje načine. Niko i ne pomisli u prvi mah čiji se novac knjiži i za čega je on namenjen, a kamoli da zna sve odgovore na šta će biti upotrebljen. Uglavnom svi pođu od toga da nauče konta i knjigovodstvene zakone i da je to i više nego dovoljno za mesečna primanja. U koliko želite nešto više od proseka morate dobro shvatiti šta vi radite u knjigovodstvenom poslu i šta je vaš cilj. Cilj za jednog knjigovođu nije samo da vodi uredno knjige i poštuje zakone već i da zna svrhu njegovog postojanja. Šta je to što zanima sve direktore , vlasnike preduzeća? Da li njih uopšte zanima gde ste i na koji konto proknjižili neke račune? Verujte , uopšte ih to ne interesuje... To se već podrazumeva da to znate čim ste dobili taj posao. Ono što njih interesuje to je KAPITAL. Isključivo ih zanima pokazatelj da li je preduzeće poslovalo sa dobitkom i gubitkom. E to je svrha vašeg rada u knjigovodstvu. Što bolje i tačnije budete raspoređivali vaša konta to ćete im davati brže i tačnije informacije. Na taj način vi postajate najbolji knjigovođa. Kako im uvek budete blagovremeno govorili o stanju kapitala preduzeća, daleko lakše ćete shvatati da li želite da nastavite rad u toj firmi ili ne. Naime, niko pre vas ne može da vidi i shvati da li se preduzeće kreće u dobrom poslovnom smeru ili ne.

Knjigovodstvo nije nastalo tako što je nekome nekada bilo dosadno pa rekao samom sebi ili drugima da će izmisliti nešto što će promeniti svet, već je nastalo isključivo kao potreba vođenja finansija. Bilo da se radi o vremenu nekoliko vekova pre ili o sadašnjici, u principu suština finansija se nije promenila.

Da bi mogli pogledati budućnost knjigovodstva , prvo se moramo vratiti malo u prošlost i videti njegov nastanak.


Koliko sam uspeo da izučim, njegov stvarni današnji tvorac je bio dubrovčanin Benedikt (Benko) Kotruljić u XV veku. On je bio sin bogatog trgovca i verujte imao je popriličnih problema da vodi finansije u tom vremenu, bez programa i računara.

Prijavi se plava 2

Kurs računovodstva

 

Benko Kotruljić se školovao u Italiji odakle su potekli današnji latinski nazivi koji se primenjuju u knjigovodstvu kao što su aktiva, pasiva, konto, saldo, bilans i slično. Ništa nije slučajno nastalo i kako je zbog problema u vođenju finansija tj rukovođenjem kapitalom bio veliki problem, naišao je na jedan sasvim prirodan i zauvek održiv metod.

Prvo da vidimo kakav je to problem bio?

Pošto je Dubrovnik bio trgovački grad-luka, tadašnja ekonomija se nije mnogo razlikovala od današnje. I tada su postojali dubavljači robe kao i njihovi kupci. Brodovima se dopremala i otpremala roba koja se dalje širila po prostorima bivše Jugoslavije. Međutim zbog manje obrazovanog stanovništa i nemanja programa sličnim današnjim, veoma je bilo teško u tom vremenu voditi¸detaljno računa o tome ko je kad dopremio robu, koliko je ko kome ostao dužan kao i kolika su potraživanja ostala od strane kupaca. Dakle, sve je ostalo isto i nepromenjeno kao što je i danas. Kada kažemo potraživanja od kupaca to se misli koliko su nam kupci ostali dužni. Ukoliko su nam kupci sve izmirili- platili, onda kažemo da nemamo više potraživanja. Ovako dolazimo da zaključka da je Benko uvek imao stalno u glavi samo dva pitanja: Odakle mi novac/roba i gde je novac sada odnosno u šta je novac uložen.

Ta dva pitanja koja su večito bila problem i enigma kako bi u svakom momentu mogao znati kolika su mu dugovanja prema dobavljačima i koliko mu kupci još para duguju, dovela su njega kao i sve nas do revolucionarnog otkrića. On je želeo zato uvek znati odakle su sredstva potekla tj izvore sredstava kao i u šta su pretvorena tj u kakav oblik sredstava.

Rešenje je bilo sasvim očigledno i ispred nosa. Kako bi bili konkretniji posmatraćemo dečiju klackalicu i na njoj dva dečaka kako se klackaju. Zašto baš klackalica? Zato što je u prirodi večno samo ono što je u potpunosti uravnoteženo, a klackalica je za to najbolji primer da pokaže jednu ravnotežu.

Posmatrajmo ova dva dečaka sa slike. Šta prvo možemo da primetimo na ovoj klackalici? Imamo sa leve strane jednog većeg, tj krupnijeg momka, dok je sa druge jedan sitniji. I oni žele da se klakcaju. Teško ćete uopšte moći da nađete dva drugara koji inače imaju istu kilažu kako bi klackanje moglo biti idealno.

Kakvo je uopšte klackanje između ova dva momka moguće? Moguće je jedino ukoliko ovaj veći momak stalno gura nogama i inicira klackanje, dok manji momak može da se opusti i uživa u klackanju. Sledeće je pitanje, dokle će takvo klackanje da traje? Odgovor je takođe logičan, sve dok god se veći momak ne umori i ne odustane od klackanja. Kad se veći momak umori da li je dalje klackanje nekako moguće? Odgovor je sada veoma diskutabilan i nepredviljiv. Pa moguće je, ukoliko manji momak može dobro da zapne da gura većeg što može potrajati veoma kratko, može pokušavati svaki dan dok se ne utrenira da klackanje postane izvodljivo, ili da odmah u startu odustane gde se klackanje prekida u potpunosti.

Interesantno: 20% ljudi na svetu guraju klackalicu, dok ostalih 80% ljudi je klackano (Pareto princip 80/20)

Šta nam primer govori?

Kakav je veći momak spram onog manjeg u pogledu klackanja? Veći momak je aktivan momak, dok je manji, logično, pasivan momak. Tako dobijamo naše prve knjigovodstvene pojmove AKTIVA i PASIVA.

 

U životu je ovo sasvim realna stvar da uvek postoji neko ko je aktivan i više njih koji su pasivni. Taj neko aktivan je u poslovnom knjigovodstvenom svetu čovek ili momak koji je vlasnik, direktor nekog preduzeća i koji gura sve ostale da se klackaju kroz život dokle god je on u potpunosti aktivan. To isto pravilo važi i za sve nas u porodičnim životima. Ukoliko imate četvoročlanu ili petočlanu porodicu od kojih samo jedan član privređuje, vrlo lako shvatate da je on taj aktivan dok su ostali pasivni i klackaju se na njegovim nogama. Ovaj primer nemojte shvatiti previše objektivno, jer se radi samo o pukoj iskrenoj okolini oko nas. Ne možemo sa sigurnošću obrazložiti razloge i uzroke zbog čega su pasivni i dalje pasivni, ali to je prosto tako i pomirimo se sa tim.

Sada se može postaviti naredno pitanje, a to je kakve sad ima veze aktivan i pasivan sa vođenjem knjiga tj vođenjem finansija?

Ponovićemo još jednom važno pravilo, a to je da je novac sredstvo namenjeno biznisu. Uporedimo ove aktivne i pasivne sa novcem.

Prvo da vidimo kakve su ljudske karakteristike aktivnog i pasivnog čoveka. Kako bi izveli ovu vežbu prvo ih moramo zamisliti. Svi pokušajte da zamislite nekog pasivnog čoveka iz vašeg životnog okruženja. Kakve biste mu dali karatkeristike? On bi bio lenj, nesposoban, nezainteresovan i slično, zar ne?

A sad zamislite nekog aktivnog. Za njega možete naći i neki kompliment više kao što su, brz, preduzimljiv, sposoban, snalažljiv, vredan i slično.

Kad uporedite ove ljudske karakteristike sa novcem videćete da apsolutno nemaju nikakve razlike. To nam je još jedan dokaz da je novac samo sredstvo i da on nema mozak šta se sa njim treba raditi. Od njegovog trošanja zavisi samo ljudska osobina tj njegove karakteristike. Da li će se novac iskoristiti za biznis ili za svoj lični hir.

Evo i kako to izgleda iz ugla pasive:

Lenj novac je ustvari pasivan novac, što se može videti sa date slike. Na primer, našem pasivnom momku dođe rođak iz Nemačke i pokloni mu 1.000 €. Šta će on uraditi sa svojim novcem?

Pretposatvimo da će ih potrošiti na svoj život, odnosno kupiće bolji mobilni telefon, garderobu, platiće sebi neko manje putovanje i to je to… Iz ovog primera jasno vidimo da mi našim izborom nismo dali novcu nikakvu šansu da on sam sebe umnoži. Telefon će za godinu dana biti već stari model, garderoba takođe i klackanje za našeg pasivnog čoveka prestaje sve dok opet ne dođe rođak u posetu.

A kako izgleda situacija iz ugla aktive:

Sposoban, preduzimljiv odnosno obrtljiv novac je ustvari i aktivan novac. Ukoliko i našem aktivnom momku dođe rođak iz Nemačke i pokloni mu 1.000 €, ovde ćemo imati drugačiju situaciju. Aktivan čovek će na primer pokušati da novac načini sposobnijim , tako što će kupiti neku robu i pokušati da je dalje proda. Na taj način obrće novac. Ili će gledati da za 1.000 € kupi sav neophodan materijal i napravi torte kao krajnji proizvod i prodati ih. Šta se sve može uraditi za 1.000 € postoji mnogo ideja i načina. Ovom odlukom aktivan čovek je dao šansu novcu da se umnoži tako što od uloženih 1.000 € može da napravi 1.200 €, na primer (više o zaradi u nastavku knjige).

Sada je kristalno jasno i vidimo da novac poznaje samo dva termina. “Ili se odlučiš da me uložiš u biznis ili ne”. Ovo je suština knjigovodstva koja objašnjava zašto je novac u aktivi i pasivi i zašto se tako njena osnovna podela uopšte i zove.

Prateći ova dva primera vidimo da je napraviti novac ustvari veoma jednostavan čin! Sve što treba uraditi to je da se odlučimo da iz pasive pređemo u aktivu! Dovoljno je samo da pređemo ovu liniju koja se nalazi između njih. Dakle potrebno je samo da se odlučite da napravite taj magičan korak i pređete 1mm linije sa pasivne na aktivnu stranu!

Prijavi se plava 2

Želite da naučite osnove knjigovodstva?

Tel: 062 554 172; 062 554 174

 


Međutim, ako se na klackalici i dalje nalaze aktivan i pasivan momak oni će ipak u procesu klackanja doći u jednom momentu u ravnotežu. Ta ravnoteža će možda trajati samo nekoliko milisekundi i posle će klackalica otići gore ili dole. Al ipak će biti u jednom trenutku uravnoteženi. Bitno je znati da će to biti samo u jednom trenutku. Taj jedan trenutak se naziva STANJE. Šta znači jedan trenutak?

Jedan trenutak znači da sam sad u ovom momentu kraj kompjutera i kucam jednu reč, al već u sledećem momentu kucam drugu reč. U jednom trenutku sam na primer zdrav, dok u sledećem mogu biti bolestan. To je značenje jednog trenutka odnosno STANJA. Sve zavisi šta radimo i kako se posao razvija mi njemu menjamo njegova stanja. Dakle, stanje može biti definisano samo jednim trenutkom dešavanja, jer već u sledećem je neko drugo stanje. Bilans stanja može biti samo u jednom trenutku!

Ravnoteža se na latinskom kaže BILANS i mi sada dolazimo do zaključka da klackalica ova dva momka predstavlja njihov BILANS STANJA. Onog trenutka kad klackalica ne bude više bila u ravnoteži, to će nam biti pokazatelj da nešto nije u redu sa knjiženjem. Tako utvrđujemo ispravnost knjiženja i na jedan prirodan uravnotežen način držimo sve finansije pod kontrolom.

Postoji još jedno objašnjenje zašto je novac pasivan. Sada bi morali da zamislimo čoveka koji je ceo svoj život radio (bio aktivan) i od svoje plate svaki mesec štedio po 100 € i tako 20 godina. On je za 20 godina uspeo da uštedi 24.000 €. Dakle, svaki mesec je on odvajao sebi od usta kako bi uspeo da uštedi navedenih 100 €. Sada se postavlja najteže pitanje, jer svi mi volimo da štedimo novac. Što ga nekako više imamo ušteđeno to nam se čini da smo srećniji i zadovoljniji, iako je to samo obična maska. Šta će tom čoveku ušteđenih 24.000 €? Za čega? Možda taman kad je smislio da je dobro da kupi stan ili plac, možda novi auto, došao je lopov i ukrao mu sav novac! Iza ove priče život ipak ide dalje.. Da li će se tom pokradenom čoveku promeniti život u svakodnevnom smislu? Da li će on tugovati za tim novcem do kraja njegovog života? Sigurno je jedno, a to je da nikom ne bi bilo lako da mu se to dogodi, ali generalno njegov život se uopšte ne bi promenio. On bi nastavio dalje da živi kako je i do sada živeo i štedeo, tj njegov životni put bi i dalje bio pasivan iako je on poprilično radan, vredan i zaposlen. Stoga upamtite da vi kao buduće knjigovođe vodite finansije preduzećima, a ne fizičkim licima. Sebi razgraničite to što je pre moguće.

Priča nas upozorava da novac kao ovakav na jednoj velikoj gomili nije sreća, a i uz to veoma je pasivan. Dakle novac, ma koliko god ga mi imali, ako nema svoju svrhu da se iskoristi za biznis, to je potpuno beskoristan novac i kao takav je pasivan. Sav novac koji se štedi bez njegovog cilja, samo da bi ga imali ušteđenog, je veoma pasivan. Zato kažemo da je štednja-slamarica  pasivna i da novac mora biti pušten u obrt kako bi se on mogao razvijati.

Novac koji je namenjen za biznis ujedno je i aktivan novac!

Došli smo i do podela pasive i aktive. Kako bi lakše objasnili njihove podele najpreće ćemo opet da počnemo od pasive.

Ono što kažemo da je pasiva to su IZVORI SREDSTAVA, kao što smo već i napomenuli, dok su SREDSTVA namenjena aktivi. U pasivu odnosno u izvore sredstava spadaju SOPSTVENI i TUĐI KAPITAL. Ovde postoji logično objašnjenje za ovakvu podelu unutar pasive. Zašto su sopstveni i tuđi kapital u pasivi. Ako smo već objasnili da je tvorca knjigovodstva mučilo odakle mu novac dolazi tj ko su izvori njegovih sredstava (jer novac je sredstvo), onda moramo to isto nekako i da proknjižimo. Evo i primera kako:

Zamislimo da smo sami štedeli novac nekoliko meseci, godina i odlučili da ga iskoristimo za biznis, onda ćemo reći da biznis finansiramo iz sopstvenih izvora odnosno sopstvenog kapitala.

Zamislimo sada da smo novac pozajmili od rođaka kako bi pokrenuli biznis, onda kažemo da je to pozajmljeni ili tuđi kapital.

Međutim, tuđi kapital se može podeliti i na njene sastavne delove, a to su: krediti (kratkoročni i dugoročni), dobavljači. Postavlja se pitanje kako je moguće da krediti i dobavljači mogu biti pasivni?

I za takvo tumačenje stoji logično objašnjenje. Ako zamislimo da nam je za pokretanje biznisa neophodan kredit, onda je logično da se radi o pozajmljenom ili tuđem kapitalu. Objašnjenje zašto je takav novac pasivan, jeste zato što sam novac kao novac dok ga mi ne aktiviramo neće samog sebe obrnuti. Ista stvar je i sa dobavljačima koji će možda najlakše odgonetnuti pasivu. Na ovaj način mi možemo pokrenuti biznis i napraviti veoma uspešno preduzeće sa nula novčanih sredstava. Kako je to moguće? Odgovor je iz pasive odnosno dobavljača kao jedna odlična mogućnost.

Zamislimo da imate veoma dobrog prijatelja koji se bavi proizvodnjom ili distribucijom neke robe. Sve što je potrebno to je da vi odlučite da postanete aktivini i da ga zamolite da vi prodajete njegove proizvode, a kad ih prodate isplatite svog prijatelja, dok razliku u novcu između prodajne i nabavne cene ostavite sebi. Zvuči kao idealna situacija, ali zapravo nije, veoma je teška. Evo i gde je problem.

Ukoliko se vaš dobar prijatelj bavi proizvodnjom plastične robe za svakodnevnu upotrebu i da vam da prodate pun kamion njegovih proizvoda, ukoliko vi stvarno ne postanete aktivni, neće se apsolutno ništa dogoditi. Plastični proizvodi neće sami izletati iz kamiona i tražiti kupce, a novac vam sam od sebe uletati u novčanik. To je nemoguće i stoga je takva roba, ma kolika god ona bila velika po njenoj vrednosti, pasivna. Sve dok mi dobro ne zapnemo da nađemo kupce i da je prodamo, ona se sama od sebe neće pomeriti. Kao takva nepomična je ujedno i veoma pasivna. Iz ovog primera vidimo da je glavni knjigovodstveni okidač ipak čovek i njegova odluka o sopstvenoj aktivnosti.

Kojim biznisom se treba baviti i kako je najbolje ili najlakše prodati dobra, nije tema knjigovodstva. Tema knjigovodstva je da pokaže gde je novac i veličinu kapitala.

U pasivu spadaju još i obaveze. Možemo čak reći da su obaveze ustvari pasiva. Mi ukoliko dignemo kredit iz banke, mi smo u obavezi da isti i vratimo banci. Ukoliko mi uzmemo robu od dobavljača radi dalje prodaje, mi smo u obavezi da mu isplatimo prodatu robu.

U obaveze spadaju i razne kazne, zarade, porezi, koje moramo da isplatimo. Mi ne možemo da ne isplatimo zarade radnicima, a da umesto toga taj isti novac ponovo aktiviramo u biznis. Zato je obaveza pasivna, jer nam ne dozvoljava da taj isti novac koji zakonski nekom određen, ponovo iskoristimo za biznis. Takav novac se ne sme aktivirati i on automatski postaje pasivan. Isto važi i za raznorazne kazne kao i poreze. Nemojte ni pokušavati da novac za poreze ili za kazne ne odvojite na vreme, a istovremeno poželite da ih još koji put obrnete. Taj novac nije više predviđen za njegovo aktiviranje i stoga je on sasvim pasivan.

Poslednja stavka u podeli pasive jesu rezerve. Rezerve su možda i najlogičnije objašnjenje pasive. Ako pogledamo sliku na kojoj je prikizan fudbalski teren primetićemo da su na njemu aktivni igrači na terenu i pasivni odnosno rezerve pored njega. Rezervni igrači su u ovom slučaju pasivni, sve dok trener (ili onaj ko vodi biznis) ne odluči da ih uvede u igru, odnosno aktivira. Isto je i sa novcem, jer u ovom primeru vidimo da je rezerva ništa drugo nego ušteđevina sa kojom možemo raspolagati kada se za to javi potreba.

Napokon stižemo do objašnjenja i podela aktive. Doista je logično da aktiva bude jednostavna za objašnjenje, jer sve što se nalazi unutar nje, stvoreno je za stvaranje novca. Pre nego što krenemo u detaljnu podelu aktive, njenu prvu osnovnu podelu čine OSNOVNA i OBRTNA SREDSTVA. Dakle, izvori sredstava iz pasive su morali da se ulože ili pretvore u neke aktivne komponente odnosno u nešto od ova dva navedena: u osnovno ili u obrtno sredstvo. Ova sredstva pružaju osnovne i neophodne uslove za rad prikazane takođe u novcu.

Osnovna sredstva su ona sredstva bez kojih se ne može obavljati posao. Na primer osnovno sredstvo za rad je kompjuter, jer bez njega ne bih sada mogao kucati rečenice. Takođe, sve mašine mogu biti osnovna sredstva za rad samo u slučajevima kada na njima nešto radimo, proizvodimo, služe nam u procesu obavljanja posla.

U njih spadaju po najosnovnijoj podeli građevinski objekti, zemljište i oprema i ona kao takva takođe predstavljaju stalnu imovinu.

Sada nam je logično da bez mesta gde ćemo obavljati neki deo posla ne možemo i da je to uglavnom nešto što manje više ne možemo lako izmeštati. Da bismo mogli obavljati neki deo posla nama je potreban prostor, odnosno neka kancelarija, radionica, magacini i slično. Takođe, ti isti magacini i radionice, poslovni prostori, moraju da budu smešteni na nekom zemljištu, pa je stoga zemljište možda i najosnovnije sredstvo. Sve na čemu obavljamo taj posao unutar nekog od navedenih prostora se može svrstati pod opremu kao što su u kancelariji kompjuteri, štampači, radni stolovi, ormari, tako isto i u radionicama mašine, alati, licence i u magacinima regali, viljuškari, kamioni i slično.

Zanimljivo je da njihova novčana vrednost vremenom gubi na vrednosti, osim izuzetka zvanog zemljište i prostora na kom se on nalazi. To se dešava, jer se osnovna sredstva troše kao i sve drugo u prirodi, pa čak i ljudi. Rodimo se i budemo bebe i posle dođe starost i naš kraj. To se dešava zbog vremena i upotrebe kroz vreme. Svima i svemu dođe kraj pa tako i osnovnim sredstvima. Ono što se kod nas zove starost, to se kod osnovnih sredstava naziva amortizacija. Ljudi se upoređuju po osnovu godina životnog doba, pa na isti način i osnovna sredstva. Dakle, trošenje osnovnih sredstava se naziva amortizacija. Mi veliki procenat sve što god kupimo kao novo, više nikad nećemo moći da dobijemo isti iznos novca za istu stvar. Ako na primer kupimo novo vozilo sa cenom od 30.000 €, i čim pređemo bar 5 Km, više nikad nećemo moći da dobijemo isti iznos novca, već samo manji. Taj iznos koji se gubi u određenom vremenskom periodu označavaju troškovi amortizacije. Tome ona služi kako bi uvek mogli da znamo pravu vrednost naših osnovnih sredstava.

Obrtna sredstva su ona sredstva koja prelaze iz novčanog u neki određeni materijalni oblik i ponovo se vraćaju u novčani. Time se izaziva kružni oblik kretanja novčanih sredstava menjajući svoje oblike kroz neki vremenski period, pa je stoga njihov naziv obrtna sredstva u potpunosti opravdan.

Ona mogu označavati novac i zalihe. Ova dva pojma će za početnike biti i više nego dovoljni kako bi lakše naučili obrtna sredstva. Evo i  kratkog objašnjenja šta je šta. Većina nas kad čuje reč novac prvo se pomisli na keš odnosno na gotovinu. Kako bi sve izgledalo jednostavnije, zamislite samo gde se u nekom preduzeću nalazi gotovina? Nije teško pogoditi da je u pitanju blagajna. Sa druge strane ako mislimo na novac onda se može misliti i na koliko novca imamo na našem računu u banci. To se naziva tekući račun.

Prijavi se plava 2

Želite da naučite osnove knjigovodstva?

Tel: 062 554 172; 062 554 174

 

Kako najlakše shvatiti način knjiženja DUGUJE i POTRAŽUJE pogledajte video

 

 Autor: Bojan Hadžić dipl.ecc

Tehnologije zanimanja.

Naše praktično znanje može postati vaše bez neophodnog gubljenja vremena. Želite da imate moćan zanat u rukama? Ne trebaju vam godine kako biste dobili isto zvanje. Sve što je potrebno jeste da nas kontaktirate i proverite sve uslove vašeg školovanja.

Pratite nas.

 Uvek smo OnLine dostupni za sva vaša pitanja!

Kontakt

Mitrovdanska 5a
22320 Inđija
+381 22 560 782
+381 62 554 172
+381 62 554 173
+381 62 554 174

 

Pišite nam.
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.">iThis email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.